„Telekom” (ni)je za prodaju

Bez autora
Aug 14 2012

Posle informacija da je „Telekom Austrija” ponovo zainteresovan za „Telekom Srbija”, a to je u susretu s novinarima gotovo zagonetno najavio i sam ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, još jednom se aktuelizuje pitanje – da li to državno preduzeće treba prodavati. A ako se nešto mora prodati s obzirom na visoke deficite – koliki deo te „srebrnine” možemo otuđiti. Dok se, s jedne strane, ističe da bi bilo pogrešno privatizovati „zlatnu koku”, možda i poslednju koju imamo, s druge se poručuje da državna kompanija na duži rok teško može ostati profitabilna i da će se sve teže nositi sa konkurencijom. Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, smatra da „Telekom” ni u kom slučaju ne treba prodavati. Pogotovo ne sada. Ništa ne treba prodavati kako bi se zakrpila rupa u budžetu koja je napravljena lošim vođenjem ekonomske politike u proteklom periodu. „Telekomom” se veoma dobro upravljalo proteklih godina i korisno je imati uspešnu državnu kompaniju koja ima profesionalnu upravu i profit koji može da se preliva u budžet, kaže Bušatlija, dodajući da je dobro da država ima svojinu...

„Telekom” (ni)je za prodajuPosle informacija da je „Telekom Austrija” ponovo zainteresovan za „Telekom Srbija”, a to je u susretu s novinarima gotovo zagonetno najavio i sam ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, još jednom se aktuelizuje pitanje – da li to državno preduzeće treba prodavati. A ako se nešto mora prodati s obzirom na visoke deficite – koliki deo te „srebrnine” možemo otuđiti.

Dok se, s jedne strane, ističe da bi bilo pogrešno privatizovati „zlatnu koku”, možda i poslednju koju imamo, s druge se poručuje da državna kompanija na duži rok teško može ostati profitabilna i da će se sve teže nositi sa konkurencijom.

Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, smatra da „Telekom” ni u kom slučaju ne treba prodavati. Pogotovo ne sada.

– Ništa ne treba prodavati kako bi se zakrpila rupa u budžetu koja je napravljena lošim vođenjem ekonomske politike u proteklom periodu. „Telekomom” se veoma dobro upravljalo proteklih godina i korisno je imati uspešnu državnu kompaniju koja ima profesionalnu upravu i profit koji može da se preliva u budžet – kaže Bušatlija, dodajući da je dobro da država ima svojinu.

– Ukoliko ga prodamo, upropastićemo mogućnost da država zaradi pare. Tačno je da će u narednom periodu profit biti nešto manji zbog kredita od kojeg je za 380 miliona evra otkupljen udeo grčkog OTE-a u „Telekomu”, ali će ga sigurno biti – objašnjava on.

Nije samo problem prodati našu najveću telekomunikacionu kompaniju, dodaje Bušatlija, nego i to što bi kao i ranije moglo da se dogodi da neodgovornom politikom taj novac ponovo ode u potrošnju. Na pitanje zašto je protiv prodaje „Telekoma” i zar ne postoji bojazan da bi možda mogao da počne da posluje loše ukoliko ostane u državnom vlasništvu, Bušatlija odgovara:

– Oni koji propagiraju prodaju trebalo bi da pogledaju gde je liberalna ekonomija dovela svet, a valjalo bi da znaju i da je Amerika u toku ove krize uvećala svoje državno vlasništvo – kaže on.

S druge strane, ekonomista Milan Kovačević smatra da „Telekom” treba prodati što pre.

– „Telekom” treba što pre pustiti na berzu, prodati, ali i profesionalno voditi. A da bi se to osiguralo, on mora da bude na berzi. Glavni razlog zbog kojeg treba prodati „Telekom” je što ta kompanija može još bolje da posluje. Osim toga, nije ni logično da država bude regulator jedne oblasti, kao što su telekomunikacije, i da u istoj toj oblasti ima svoju kompaniju, koja je i najveća na tržištu – objašnjava Kovačević, dodajući da se „Telekomom” ipak dobro upravljalo u proteklom periodu.

– Ali, kako bi se osiguralo da se ova firma i dalje vodi dobro, treba ja staviti u položaj privatnog društva. Mnogo bolje sarađuju kompanije na relaciji privatno-privatno, a osim toga „Telekom” će se kao privatna kompanija mnogo bolje nositi sa konkurencijom koja će u oblasti telekomunikacija zasigurno biti sve oštrija – zaključuje Kovačević.

„Telekom Srbija” je sto odsto državna kompanija od januara ove godine, kada je od grčkog partnera OTE-a otkupljen udeo od 20 odsto akcija. Za to je isplaćeno 380 miliona evra, a za finansiranje te transakcije „Telekom” je uzeo kredit od 19 domaćih i međunarodnih banaka. Kako je tada rečeno, iznos kredita je 470 miliona evra od čega je 320 miliona otišlo za otkup 20 odsto akcija, a iznos od 150 miliona evra predviđen je za refinansiranje postojećeg kredita.

Privatizacija „Telekoma” je u proleće prošle godine proglašena neuspešnom, jer jedina zainteresovana kompanija „Telekom Austrija” nije ispunila finansijske uslove koje je vlada odredila. „Telekom Austrija” ponudio je najpre 950 miliona evra, a potom 1,1 milijardu, dok je Vlada Srbije za paket od 51 odsto vlasništva „Telekoma” tražila najmanje 1,4 milijarde evra.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik